Bicikl

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

Данас сам са пријатељима из Клуб Паунови! у Позориште Славија гледао представу Коштана! аутора Бора Станковић. Представа је извођена у режији Велимир Митровић и адаптацији Бошко Пулетић, док су глумили Весна Паштровић, Бошко Пулетић, Лепомир Ивковић и Жарко Степанов.

Бошко Пулетић о адаптацији каже: Знам да је пуно пута управо тако постављен, али никада нисам поверовао да је Коштана комад са певањем и пуцањем. Покушао сам први пут да значајније у представу уклопим оно што је Бора рекао у наслову и карактеризацији лика, да је Коштана циганка Играчица  и певачица. Све песме које Коштана пева су записане и оне су изразито лирске, али међу њима нема ни једне која оправдава хаос и помаму за њом о којој говори Арса у комаду. Шта је Коштана играла није тачно записано (сем сигурно чочек) а ја сам поверовао да је пре свега еротичност њене игре, разлог толике њене популарности. Тадашње Врање било је граница две државе и тромеђа три народа Турског, Албанског и Српског. Зато су у музичкој подлози заступњена сва три етно мелоса. Коштани се нуди повлашћен и ситуиран живот у најбогатијој кући у граду, али у суштини златни кавез! Између Хађи Томине куће (златног кавеза) и черге, Коштана бира чергу, јер тиме бира Слободу! Ја никада нисам поверовао да је Коштана мелодрама са депресивним крајем. Сматрам да је то прича о избору. О избору да се уда за особу која је воли и која је зове да побегну заједно, да се уда за сина највећег газде у тадашњем Врању. Ипак, она бира да плеше и пева! За мене је прича о Коштани одувек била прича о људској потреби за: Слободом! Милисав Миленковић: Жал за младост није жал за оним што је било лепо и велико, па неповратно прошло. То није јаук сагореле и потрошене страсти, то је много више - жаљење за оним што није било, што се није имало, нити остварило. У Борином Врању се никада не спава, него се љуби и плаче, ноћ и дан. И једна мисао лута, у сред Врањанске ноћи обасјане месечином... да је све у свему: Само када се иде до краја! Живот постоји само док постоји љубав! А своју уметност Бора Станковић је посветио неутољеној жудњи за љубављу и слободом. Надахнут тим идеалима он је наш савременик, а то ће остати и будућим нараштајима.

Сјајно је што се Позориште Славија одлучило да постави на репертоар позоришни комад Коштана! и на тај начин спаси част националне драме! Ја сам вечерас гледајући позоришну представу Коштана у значајној мери оплеменио и унапредио сопствени живот и при том се осећам: Фантастично!