Bicikl

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 
Пампкину, Дуњици, са миљем у гласу,
за сваки тренутак радости, 
За свако Једва чекам нови дан. 
Срећан ти пети рођендан!
 
 од љубави, мама и тата.
 
На раскршћу малом, на дну улице, 
крошњу раширило баш изнад барице,  
чудно дрво жутога плода, 
што зри кад к' југу полеће рода.
Широких листова, ко каква крила,
бере их неретко и шумска вила,
за јесењу бал хаљину да шије, 
у хаљину тајну јесени да скрије.
Како се зове то чудно дрво,  
у дну дворишта последње, не прво?
Осредње висине, крошњица густа,
деца га не једу, скупља им уста?
Сестрица месеца, округла, жута, 
на крају свих крајева, на крају пута?
Лечи и мирише, с вилама се шуња,
чудно је то дрво, а зове су Дуња. 
Памти и резбари у годове своје, 
осмехе дечије и твоје и моје. 
На старој шкрињи бака је чува, 
од ње сладак компотић кува.
Миришу успомене јесени ране,
У њима се њишу дуњушкине гране, 
Листићи се преврћу на плишане стране,
У свако детињство нека дуња стане.
 
Мирише соба, миришу звезде,
то жуте дуње по крају језде!
Кад би месец имао лице,
Било би то лице дражесне дуњице!
Још се котрљају ко какве луталице,
дуњице шуњалице, шапуталице!
 
Преузето из књиге песама: Дуњице шуњалице шапуталице, ауторке Анђелка Јелчић