Bicikl

Blog Malog pingvina

Sa ponosom vam predstavljamo Blog Malog pingvina, osmišljen kao mesto na kojem možete da kreirate članke iz događaja u kojima ste bili aktivni učesnik, a za koje smatrate da su u određenoj meri unapredili kvalitet vašeg života! Podelite Vaše članke sa svojim prijateljima, ulepšajte im dan!

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Danas je od 17:00 do 20:00 časova održana treća skupština Klub: Paunovi! na kojoj su izabrani novi članovi uprave Kluba i, potvrđeni mandati pojedinim dosadašnjim članovima Uprave.

Skupštinu kojoj je prisustvovalo preko pedeset ljudi, pre svega naših dobrih i dragih prijatelja, je otvorila Dana. Nakon nje je Dubravka, predsednik našeg Kluba, podnela kratak izveštaj na trogodišnji rad Kluba u periodu kada je bila predsednica. Prigodan govor je održao i naš prijatelj Vladan Jugović, a pozorišna glumica je održala krataku predstavu. Po završetku formalnog dela, našim prijateljima je podeljen magazin Paunovo pero: broj 4, godišnjak koji izdaje naš Klub. Na samom kraju naše druge skupštine i svojevrsne proslave trećeg rođendana našeg Klub Paunovi: Družili smo se neformalnom obliku u prostorijama Kluba uz hranu, kolače i sokove koje su napravile i donele članice našeg Kluba i naše drage prijateljice. Osećam da sam učešćem u radu skupštine oplemenio i unapredio kvalitet sopstvenog života! Božanstveno!

Mi smo: Vladan, Dana, Anđelka, Tanja, Dubravka, Čika Voja i Jela, Zoran, Goran, Slavko, Angelina, Marina, Sandra, Sanja, Ruška, Aleksandar, Anđela, Igor, Snežana, Milija: Paunovi!

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
Чудна је биљка тај маслачак, 
кад кроз њега прође светлости трачак, 
па осветли хиљаде малених тела,   
делује као планета цела. 
Као свећу са торте за рођендан пети,
лако га дунеш и он узлети.
И тако некоме писмо стигне,
па га појури и са пода дигне, 
помази и жељу зажели и ето,  
опет је његов свет цели.
Дунут кроз прозор он лети даље и неке 
замишљене поруке шаље.
Док је још мали и нема крила,
нос с њим пожути и шумска вила, 
баш свако дете с ове планете, 
било радоснић ил' мали плачак, 
увек ће највише волети маслачак.
И ево сада, под старе дане,  
не спазих биљку веселије врсте,
која толико обрадује прсте, 
потврдиће то и мој стари мачак, 
као тај добри, чудни маслачак.
 
Анђелка Јелчић