Bicikl

Blog Malog pingvina

Sa ponosom vam predstavljamo Blog Malog pingvina, osmišljen kao mesto na kojem možete da kreirate članke iz događaja u kojima ste bili aktivni učesnik, a za koje smatrate da su u određenoj meri unapredili kvalitet vašeg života! Podelite Vaše članke sa svojim prijateljima, ulepšajte im dan!

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Дана 28.10.2016. године у Основној школи Бранко Радичевић, у току преподневне смене, наставница географије је утврдила да је непознато лице унело оцене обичном оловком у дневник разредне старешине Виолете Јовановић. За овај чин је оптужена дежурна ученица која је тог дана са још једним учеником била дежурна, и која ни у једном тренутку није била сама са дневником, а са којом су Виолета Јовановић и директорка школе Смиљана Павловић, без присуства одговорног родитеља, обавиле разговор у директоркиној канцеларији терајући је да призна да је она уписивала оцене и терајући је да пише оцене по папирићу, да би је пре завршетка наставе избациле из школе речима: А сада иди из школе!

Шта се заиста десило? Ученик Матија Станојевић који је тог дана од стране разредне Виолете Јовановић био надлежан да носи дневник одељења (давање дневника ученику спада у тешку повреду радне дисциплине и по правилнику се кажњава) је имао задатак да пренесе на другом спрату, док је моја ћерка била у приземљу испред зборнице, дневник из учионице за ликовно у учионицу за географију. На другом спрату се налази и кабинет енглеског језика наставнице Виолете Јовановић. Кабинети нису под надзором сигурносних камера. Не постоје материјални докази ни сведочења очевидаца, да је моја ћeрка док је седела у приземљу испред зборнице са још једним учеником, а дневник био на другом спрату, била у физичкој могућности да упише обишном оловком оцене у дневник. Мама ученице којој су уписане оцене је дошла код разредне Виолете Јовановић и тражила снимак камере и доказе ко је њеној ћерци уписао оцене у дневник на шта је добила одговор ТО ВАС НЕ ТРЕБА ДА БРИНЕ!

Поводом овога случаја ја сам приложио допис Градском Школском Инспектору који је изашао на лице места, али ми НИЈЕ достављен њихов извештај, на који имам законско право! Неколико дана пре него је испектор по најави дошао у школу, разредна Виолета Јовановић је избрисала оцене из дневника, а школа је послала пријаву ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД против одговорног родитеља. Ја још увек не могу да схватим КО ЈЕ ОСОБА КОЈА ИМА ТОЛИКУ МОЋ ДА УПИШЕ ОЦЕНЕ ОБИЧНОМ ОЛОВКОМ У ДНЕВНИК?

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Данас сам са пријатељима из Клуб Паунови! у Позориште Славија гледао представу Коштана! аутора Бора Станковић. Представа је извођена у режији Велимир Митровић и адаптацији Бошко Пулетић, док су глумили Весна Паштровић, Бошко Пулетић, Лепомир Ивковић и Жарко Степанов.

Бошко Пулетић о адаптацији каже: Знам да је пуно пута управо тако постављен, али никада нисам поверовао да је Коштана комад са певањем и пуцањем. Покушао сам први пут да значајније у представу уклопим оно што је Бора рекао у наслову и карактеризацији лика, да је Коштана циганка Играчица  и певачица. Све песме које Коштана пева су записане и оне су изразито лирске, али међу њима нема ни једне која оправдава хаос и помаму за њом о којој говори Арса у комаду. Шта је Коштана играла није тачно записано (сем сигурно чочек) а ја сам поверовао да је пре свега еротичност њене игре, разлог толике њене популарности. Тадашње Врање било је граница две државе и тромеђа три народа Турског, Албанског и Српског. Зато су у музичкој подлози заступњена сва три етно мелоса. Коштани се нуди повлашћен и ситуиран живот у најбогатијој кући у граду, али у суштини златни кавез! Између Хађи Томине куће (златног кавеза) и черге, Коштана бира чергу, јер тиме бира Слободу! Ја никада нисам поверовао да је Коштана мелодрама са депресивним крајем. Сматрам да је то прича о избору. О избору да се уда за особу која је воли и која је зове да побегну заједно, да се уда за сина највећег газде у тадашњем Врању. Ипак, она бира да плеше и пева! За мене је прича о Коштани одувек била прича о људској потреби за: Слободом! Милисав Миленковић: Жал за младост није жал за оним што је било лепо и велико, па неповратно прошло. То није јаук сагореле и потрошене страсти, то је много више - жаљење за оним што није било, што се није имало, нити остварило. У Борином Врању се никада не спава, него се љуби и плаче, ноћ и дан. И једна мисао лута, у сред Врањанске ноћи обасјане месечином... да је све у свему: Само када се иде до краја! Живот постоји само док постоји љубав! А своју уметност Бора Станковић је посветио неутољеној жудњи за љубављу и слободом. Надахнут тим идеалима он је наш савременик, а то ће остати и будућим нараштајима.

Сјајно је што се Позориште Славија одлучило да постави на репертоар позоришни комад Коштана! и на тај начин спаси част националне драме! Ја сам вечерас гледајући позоришну представу Коштана у значајној мери оплеменио и унапредио сопствени живот и при том се осећам: Фантастично!